Staklo

Kako staklo zauzima najveći deo površine prozora, zaključak je da bi trebali da obratite pažnju na sam izbor stakla na pvc ili alu stolariji. Stavke koje trebate imati u vidu su toplotna izolacija stakla, da li je punjeno argonom ili vazduhom, zaštita od zračenja, svetlosna propustljivost i dr.
U ponudi imamo:

NISKOEMISIONO STAKLO

PVC i aluminijumska stolarija sa ugrađenim niskoemisionim staklima koja dodatno štede energiju i Vaš novac predstavljaju odličnu investiciju.

Danas je na tržištu velika potražnja za staklima koja poseduju mali koeficijent emisije odnosno niskoemisionim staklima. Namena niskoemisionog stakla je da smanji prienos toplote usled zračenja i prolaza kroz stakleni panel kako bi se postigle bolje termičke osobine.

Kada je niskoemisiono staklo deo dvostrukog staklenog panela, staklo sa malim stepenom emisije sprečava gubitak toplotne energije i istovremeno obezbeđuje dodatno zagrevanje skupljanjem sunčeve energije, čime se postižu izuzetno dobre termičke osobine staklenih jedinica i leti i zimi.

Da bi se bolje razumjela namena niskoemisionog stakla potrebno je bliže objasniti pojam   sunčeve energije i solarnog spektra. Solarna energija može se podeliti na sledeće komponente :


Infracrveno zračenje se sastoji od zraka različite talasne dužine. Infracrveno zračenje, zraka relativno kratke talasne dužine, apsorbuju tepisi, zavese, pod, zidovi pa ih menja u zrake velike talasne dužine. Ovakva promena se dešava i izvan prostorija gdje se zagrevanje usled infracrvenog zračenja sunca menja u energiju velike talasne dužine. Niskoemisioni materijal na površini stakla odbija zrake velike talasne dužine unutar objekta u zimskom periodu kada je temperatura u unutrašnjosti prostorije viša od spoljne temperature.

Tokom letnjeg perioda, niskoemisioni sloj odbija zrake velike talasne dužine izvan objekta, tako da unutrašnjost prostorije ima manju temperaturu od spoljne temperature.

Dok odbija zrake velike talasne dužine, niskoemisioni sloj istovremeno omogućava prolaz dnevne svetlosti. Ako je staklo obojeno, čime dolazi do prelamanja ultraljubičste svetlosti pri prolasku kroz staklo, niskoemisioni sloj obezbeđuje idealnu zaštitu od sunčevog zračenja i istovremeno je zadržava.

Za dalja poboljšanja termo izolacije izo stakla, u međuprostor izo stakla smešta se plemeniti plin argon ili drugi plemeniti plinovi (Krypton, Xenon) kao i mešavine plemenitih plinova koji poboljšavaju toplotni koeficijent izo stakla za ca. 0,3 W/m2K u odnosu na vazduh.
 

Clima solar gard stakla

ClimaGuard® Solar staklo kompanije Guardian – jednog od vodećih proizvođača čije staklo krasi neke od najzahtevnijih i najvećih građevina sveta

Ukrotite vreme
Sve veći rast cena energenata naterao nas je da sve viđe pažnje obraćamo na funkcionalnost  izolacije u našim domovima. Jedan od najvažnijih elemenata izolacije je izbor odgovarajućih prozora. ClimaGuard® Solar je ravno staklo sa transparentnim i izrazito tankim filmom na površini. Zahvaljujući njemu, osigurava visoko propuštanje svetlosti (66%), odličnu toplotnu izolaciju i zaštitu od sunčeve energije (propušta samo 42% sunčeve energije). Sve to samo u jednom premazu.

Štednja energije zimi
ClimaGuard® Staklo čija je glavna svrha izuzetna toplotna izolacija, u poređenju sa tradicionalnim izolacionim staklom, omogućava uštedu polovine troškova grejanja u hladnim danima. U prosečnom domaćinstvu to može biti i do nekoliko stotina evra godišnje. To staklo ne samo da vodi računa o Vašim budžetima, nego i o životnoj sredini.

Izuzetna udobnost i u najtoplijim danima
Odgovarajuća toplotna izolacija važna je i leti jer sunčevi zraci koji prolaze kroz staklo mogu znatno povećati temperaturu u prostoriji. U vrućim letnjim danima površina prozora je izložena sunčevoj energiji sa više od 400 W/m2. Tradicionalno izolaciono staklo propušta oko 80% te energije u prostoriju, što je često neizdrživo. ClimaGuard® Solar staklo znatno smanjuje prenos sunčeve toplote jer propušta samo 42% celokupne sunčeve energije. Nizak prenos toplote prouzkokuje nisku temperaturu unutar stakla, što naročito osigurava veću udobnost u prostoriji. Štaviše, omogućava neverovatnu uštedu prilikom korišćenja klima uređaja

 

Izolaciono Staklo

KONDENZACUA NA STAKLENIM POVRSINAMA:

U otvorenom prostoru voda isparava na svakoj temperaturi, te ce atmosferski vazduh uvek sadrzati manje ili vi§e vlage. Sadrzaj vlage u atmosferskom vazduhu igra znacajnu ulogu u meteorologiji u zivotu organizma, kao i kod mnogih drugih pojava u prirodi. Kolicina vlage u atmosferskom vazduhu se menja sa vremenom i mestom, a promene se de§avaju usled razlicitlh uzroka i okolnosti. Vazduh moze da prima vlagu u sebe sve dok ne bude istom zasicen, odnosno dok se u vazduhu ne uspostavi napon pare, koji odgovara njegovoj temperaturi. Napon vodene pare je za datu temperaturu isti kao za prazan prostor, tako i za prostor ispunjen vazduhom, all se u vazduhu napon pare uspostavlja lagano. Vodena para koja se oslobodi sa povrSine vode ill vlaznih predmeta Siri se daije u vazduh putem difuzije koja ide lagano, te se napon pare u vazduhu ne moze brzo uspostaviti. Sem toga, usled isparavanja, voda gubi toplotu, a njena temperatura se snizava, §to takode utice na smanjivanje brzine uspostavljanJa zasicene pare u vazduhu. Kada bi u atmosferi vladala uvek ista temepratura cela atmosfera bi pre ill posle bila zasicena vlagom . Medutim temperatura atmosfere.a narocito prizemnog sloja se stalno i znatno menja. Napon vodene pare zavisi od temperature, na OOC napr. Iznosi svega 6,13mbara, dok na 30°C ima vrednost 42,29mbara. Kolicina vlage koj'u moze vazduh da primi srazmerno je naponu pare, te ce i ona rasti sa temperaturom. Prema navedenim vrednostima za napon pare, vazduh na 30°C moze da primi oko 7 puta vi§e vodene pare.nego vazduh na OOC. Kolicina vodene pare koju sadrzi 1m3 vazduha zove se apsolutna vlaznost vazduha. Ona se mo2e odrediti propuStanjem vazduha preko apsorbenta za vlagu. Merenjem tezine apsorbenta, pre i posle propuStanja vazduha, dobija se kolicina vodene pare koju je propu§teni vazduh zadrzao. Za pojave u atmosferi zivot organizma mnogo vazniju ulogu igra relativna vlaznost vazduha, koja predstavlja odnos imedu apsolutne ^_ vlaznosti m i i maksimalne kolicine vodene pare M, koju vazduh moze da primi na toj temperaturjj Ona se obicno izrazava u procentima. Relativna f vlaznost bice, prema tome: 9 =m/M x 100

Brzina isparavanja vode u otvorenom prostoru zavisi od relativne vlaznosti vazduha, koji se oko nje_ nalazi. U potpuno suvom vazduhu (relativna vlaznost 0%) brzina isparavanja je najveca. Ukoliko je^ vazduh blize svome zasicenju tj. Ukoiiko relativna vlaznost raste, brzina isparavanja opada, tako da isparavanje potpuno prestaje, kada je vazduh zasicen (j=100%). Kada je relativna vlaznost mala, isparavanje vode zivih organizama i biSjaka je intenzivnije i vlazni predmeti se brzo su§e Vazduh je tada 'suv'. Na vlaznom vazduhu isparavanje je vrio sporo, relativna vlaznost je velika i priblizuje se vrednosti zasicenja 100%, Je mail pad temperature dovodi do zasicenja i dalje kondenzovanja vodene pare. Sa izvesnorrTapsolutnom vlaznoscu vazduh npr. u hladnim danima moze biti vlazan i imati vetiku relativnu vlaznost, dok ce pri istoj apsolutnoj vlaznosti u toplim danima biti suv i imati malu relativnu vlaznost.Iz ovoga |e jasno zaSto je relativna vlaznost od veceg znacaja za pojave u atmosferi. Ako menjamo temperaturu vazduha ko|i sadrzi izvesnu koiicinu vlage, njegova apsolutna vlaznost ostaje ista pod predpostavkom da se ne vr§i dovodenje ill odvodenje vlage. Medutim prilikom zagrevanja takvog vazduha njegova reiativna vlaznost opada i on postaje 'suvlji'. Pri hladenju relativna vlaznost raste sve do zasicenja, odnosno tacke rose kada postigne maksimalnu vrednost od 100%.

Uticaj kondenzacije na stvaranje atmosfere pogodne za zivot i rad

Vlaznost vazduha u radnoj ili stambenoj prostoriji je pored temperature, jedan od elemenata koji uticu na stvaranje atmosfere pogodne za zivot i rad. Ako je sadrzaj vlage u prostoriji nizak, disajni putevi se su§e, ito utice na stvaranje napregnutosti. Visoka vlaznost, sparna atmosfera takode je neprijatna. Granice u kojima se covek oseca ugodno krecu se izmedu 30 i 65 % relativne vlage. S druge strane, tezi se da kada je hiadno ne dode do zamagljivanja prozora. Postavlja se pitanje pod kojim uslovima dolazi do zamagljivanja? Vazduh sadrzi uvek izvesnu koiicinu vodene pare, a maksimalna kolicina vlage koju moze da primi odredena kolicina vazduha zavisi od temperature. Ukoliko je sadrzaj na odredenoj temperaturi manji od maksimalnog, znaci da je vazduh nezasicen vodenom parom. Ako vazduh sadrzi vi§e vodene pare nego §to odgovara odredenoj temperaturi onda je prezasicen, i viSak se izlucuje u vidu finih kapljica. Ako se vazduh hladi, a pri tome mu se ne menja apsolutna vlaznost, u jednom momentu, na odredenoj temperaturi postaje zasicen. Pri daljem hiadenju dolazi do kondenzacije, tj. visak vlage se izdvaja na okolnim predmetima u vidu rose, te se ova temperatura naziva tacka rose. Isti usiovi vladaju na povrSini staklenog okna, ako temperatura stakla zbog hladenja hladnim vazduhom spolja (zimi) opadne ispod temperature zasicenog vazduha (u prostoriji koja je zagrejana), tj. prekoraci se tacka rose, vlaga iz vazduha ce se kondenzovati na unutra§njoj povriini stakla i u torn slucaju staklo ce zamagliti. Da bi se sprecila kondenzacija na povrSinama stakla okrenutim prema prostoriji potrebno je da temperatura u prostoriji bude iznad vrednosti dobijene po obrascu:
ttr = tu - (tu - ts) k/ct, gde je:


Ako je kod termoizolacionog stakla koeficijent prolaza toplote relativno mali, tj. hladenje slabije, do kondenzacije moze doci tek pri vrlo niskim temperaturama, a kada ce doci do zamagljivanja zavisi i od vlaznosti vazduha u prostoriji. Analizu kondenza na izolacionom staklu iznutra treba posmatrati ne samo u funkciji transmisionih gubitaka toplote nego i u funkciji vazdu§ne propustljivosti. VazduSna propustljivost se karakteriSe za prozor u proizvodnom smislu i izrazava se koeficijentom a-[m3/mhPa2/3] koji karakteri§e propustljivost fuga prozora. Pravi pokazatelj propustljivosti vazduha je broj izmena vazduha na sat n (i/h) koji pokazuje koliko puta se izmeni zapremina vazduha u stanu.

Broj izmena vazduha je karakteristika i proizvedenog i ugradenog prozora. Prema odluci SkupStine grada Beograda, a poStujuci JUS U. J5. 100 da broj izmena vazduha u stanu mora da bude n < 2 (i/h) beogradske elektrane ne bi trebale u takve zgrade da puste grejanje. Pokazano je da su gubici nedozvoljenom infiltracijom vazduha vedi od svih ostalih gubitaka energije u stanu. DIN 4701 je jo§ stroziji i on predvida oko 1 i/h. BivSi DIN (1983) je predlagao broj izmena od 0,3 - 0,5 i/h. Naknadnom analizom je utvrdeno da ovaj broj izmena ne garantuje odgovarajucu mikroklimu prostoru. Dolazi do pojave povecane koncentracije CO i C02 u prostoru. Rezultat povecanog broja izmena vazduha je losa zaptivenost izmedu rama i zida, kao i lo§a zaptivenost izmedu rama i krila, kao i izmedu krila i izolacionog stakla, a manifestuje se povecanim gubicima energije zimi i povecanim prilivom energije leti (otezan rad klimatizacionog postrojenja). Ukoliko je smanjena infiltracija vazduha, manji broj izmena vazduha na sat, onda je i mogucnost pojave kondenzacije na staklima sa unutra§nje strane povecana. Treba naglasiti da je koeficijent otpora propustljivosti vodene pare kod stakla beskonafian, §to znacl da staklo ni malo ne propuSta vodenu paru. Ukoliko je povedan broj izmena sem vecih energetskih gubitaka do pojave kondenzacije na staklima teze dolazi, posto veca kolicina vazduha nastrujava i moze da primi u sebe vlagu. Do pojave kondenzacije na staklu sa unutra§nje strane moze doci i ako je povecana vlaga u prostoru usled nekontrolisanog isparavanja kod kuvanja, su§enja vesa, vlage u zidovima, povecanog broja saksija sa cvedem i eventualno povecanog broja ljudi. Interesantna je pojava kondenza ako su zidovi vlazni, a na njima postoji parna (aluminijumska i plasticna) brana. Isparena voda u vidu vlage ulazi u unutra§nji prosior i usled snizavanja temperature u toku noci i jutarnjih sati kondenzuje na najosetljivijem energetskom mestu (staklu). Ovi problem! se reSavaju dodatnim zagrevanjem vazduha ili povremenim provetravanjem, otvaranjem prozora na kipu na kratko. Na taj nafiin je obezbeden zdrav vazduh i otezana kondenzacija na unutra§njoj strani stakla.

Navescemo primer pri kojoj relativnoj vlazi dolazi do rosenja na staklu.

Temperature vlaznog vazduha u nekoj prostoriji iznosi tA = 25°C,a pritisak pA=1bar, dok je temperatura unutrašnje površine stakla na prozoru površlne stakla na prozoru ts=15°C. Potrebno Je odrediti najvecu relativnu vlaznost pri kojoj još nece doci do rošenja stakla. Parcijalni pritisak pregrejene vodene pare u nezasicenom vlaznom vazduhu, stanja A jednak je parci-jalnom pritisku
suvozasicene vodene pare zasicenog vlaznog vazduha, temperature ts=15°C, jer se hladjenjem vlaznog vazduha u nezasicenom podrucju ne menja apsolutna vlaznost, pa ni parcijalni pritisak vodene pare.

 

PRIMERI RAZLIČITIH VRSTA STAKLA I ZVUČNE IZOLACIJE:
 

Ugradnja IZO stakla koje ima kao unutaršnje staklo ugrađeno Low-e staklo a međuprostor je punjen argonom. Takvo IZO staklo ima do 3 puta bolju toplotnu izolaciju od običnog IZO stakla i po Tehničkom propisu o uštedi toplotne energije i toplotnoj zaštiti u zgradama propisana je njihova ugradnja na stambenim i poslovnim objektima. Za bolju zvučnu izolaciju preporučuje se da se kao spoljašnje staklo ugradi laminirano staklo 313. Dakle, idealno IZO staklo za prozor je 6 mm laminirano staklo + 14 mm međuprostor punjen argonom + 4 mm Low-e staklo.
 

  

SERTIFIKAT STAKLO